biohemija

Biohemija

GLUKOZA

Glukoza je jedan od  najčešće određivanih biohemijskih parametara. Može se određivati iz periferne   krvi (ubodom u jagodicu prsta) ili iz venske krvi. U  laboratoriji „Labomedica” postoji mogućnost brzog i  efikasnog određivanja  glukoze iz krvi. Povećane vrednosti ukazuju da je u pitanju Diabetes mellitus  (šecerna bolest).   Sama bolest izaziva metabolički „požar„ u organizmu i  prouzrokuje mnogo veće i ozbiljnije posledice po zdravlje organizma, nego što suštinski visoka vrednost šecera u krvi ukazuje.
U  našoj laboratoriji smo u mogućnosti da veoma brzo i precizno uradimo:   OGTT – test opterećenja glukozom; da izmerimo HbA1C –  glikozilirani hemoglobin, koji se formira u organizmu proporcionalno  koncentraciji glukoze u krvi; da  odredimo Insulin i C Peptid (hormonalno praćenje regulacije nivoa glukoze u  krvi).

MASTI Masti (lipidi) se u organizmu čoveka koriste kao izvor  energije i kao strukturne komponente ćelija. Snižene vrednosti  lipida ukazuju na  oboljenje jetre, na intestinalna (crevna) oboljenja, a mogu ukazati i na  postojanje neke sekundarne bolesti.  Češce se javljaju  povećane vrednosti lipida u organizmu što u dužem vremenskom intervalu može  dovesti do njihovog taloženja na  krvnim sudovima  (arterioskleroza), a ako se istalože u koronarnim krvnim sudovima, mogu  prouzrokovati infarkt miokarda (srčani udar).
Da bi precizno odredili lipidni status, u našoj laboratoriji  radimo sledeće analize; Holesterol, Trigliceride, Faktor rizika i Indeks ateroskleroze, HDL, LDL, APO A, APO B.

GVOŽÐE

Gvožde – je osnovni sastojak hemoglobina čija je osnovna  funkcija da transportuje kiseonik do tkiva. Nivo  gvožđa zavisi od pola i starosti osobe. Zbog hormonskih razlika, viši je kod muškaraca u odnosu na  žene, dok se kod oba pola smanjuje starenjem. Kako na nivo gvožđa u krvi utiče fizičko  i mentalno opterećenje, a naročito stres, u večernjim satima on je smanjen.  Kod poremećaja u metabolizmu gvožđa, pored serumskog gvožda,  određuju se i TIBC (njegov kapacitet vezivanja), UIBC (nezasićen kapacitet),kao i sadržaj  Feritina (skladišti gvožde), Transferina (transportuje gvožđe), Folata,Vitamina  B12 i Haptoglobina (vezuje hemoglobin u plazmi).

BILIRUBIN

Ukupni i direktni bilirubin – su parametri koji imaju veliki  značaj za praćenje funkcije jetre. Povećana koncentracija bilirubina u serumu (hiperbilirubinemija) se klasifikuje kao:   Prehepatična žutica – oboljenja prehepatičnog porekla kao što su talasemija,  anemija   srpastih ćelija, hemolitična anemija, neonatalna žutica i  hemolitičke bolesti kod novorođenčeta.  Hepatična žutica – oboljenja na nivou jetre, nalaze se kod akutnog i hroničnog virusnog  hepatitisa, ciroze jetre, hepatocelularnog karcinoma.  Posthepatična žutica –  javlja se kod holestaze (staze žučnih puteva) i kod odbacivanja  transplantirane jetre

ELEKTROLITI

Elektroliti su sastavni deo našeg organizma i utiču na  većinu metaboličkih procesa. Najvažnija uloga je da održavaju   osmotski pritisak u organizmu, održavaju pH organizma i  regulišu srčane i mišicne funkcije. Takođe, učestvuju u oksido   –redukcionim procesima i učestvuju kao neophodni delovi ili  kofaktori u enzimskim reakcijama. Najvažniji elektroliti su: Natrijum – Na,  Kalijum – K, Hloridi – Cl, Fosfor – P, Kalcijum – Ca i Magnezijum – Mg. ENZIMI
Enzimi su proteini sa katalitičkim svojstvima, tj. deluju na  brzinu biohemijskih procesa u organizmu.  Prema mestu delovanja  klasifikovani su u tri grupe: intracelularne, sekretorne i enzime plazme.  Određivanjem   aktivnosti enzima, moguće je ukazati na lokaciju i prirodu  patoloških promena u organizmu. Najvažniji su sledeci enzimi: AST, ALT, ALP, GGT, AcP, CK, CK–MB, LDH, Pankreasna  amilaza, Lipaza i Alfa amilaza.

hematologija

Hematologija

Hematologija je grana interne medicine koja se bavi urodjenim i stečenim poremećajima  krvi, poremećajem zgrušavanja krvi i malignim bolestima krvi.

Najčešći simptomi zbog kojih se pacijenti javljaju službi za hematologiju su slabost, malaksalost, zujanje u ušima, vrtoglavica, lupanje srca, noćni grčevi u mišićima ruku i nogu, gubitak apetita, muka, gadjenje, glavobolja, poremećaj vida, povišena temperatura, promene na koži u vidu modrica, pad imuniteta i sklonost ka infekcijama, bolovi u kostima, tromboze dubokih vena i otoci ekstremiteta, produženo krvarenje nakon povrede.

Lekar  subspecijalista hematolog obavlja razgovor sa pacijentom i sprovodi detaljan klinički pregled, a zatim sprovodi dalja ispitivanja u prvom redu laboratorijska, a ako je potrebno i ispitivanje kostne srži, limfnih žlezda, i spitivanje hemostaze i koagulacije.

laboratorijatm

Tumor markeri

Kod pojave malignih oboljenja u organizmu, tumorske ćelije luče jedinjenja koja se nazivaju tumorski markeri. Njihovo povećanje u serumu može ukazati na maligne promene u organizmu. Svako povećanje nivoa markera ne mora da znači da je u pitanju i malignitet, s obzirom da postoje i odredena fiziološka stanja u kojima neki od njih mogu biti povećani (npr. CEA i AFP kod trudnica). Isto tako i benigne promene mogu izazvati povećano lučenje nekih tumorskih markera.

S obzirom da ne pokazuju neku veliku specifičnost, tumor markeri nisu značajni u prevenciji, te se najcešce koriste u praćenju terapije i toka bolesti.

Za detaljnije informacije o analizi tumor markera kontaktirajte nas.

hormoni

Hormoni

Hormoni su produkti sekrecije endrokrinih žlezda organizma. Mogu se podeliti na hormone koji imaju regulatornu funkciju (metabolizam soli, vode, ugljenih hidrata, lipida i proteina), na hormone koji imaju ulogu u kontroli rasta i razvoja organizma, na hormone koji imaju integrativno svojstvo, što znači da više hormona deluje na regulisanje jedne funkcije ili jednog organa.

Međusobna povezanost nije karakteristična samo za endokrini, već i za nervni sistem. Lučenje hormona može da bude odgovor i na stanje gladi, infekcije, trauma, fiziološkog stresa i na proces (polne) reprodukcije.

Ineterakcija hormona sa receptorima:

Za većinu hormona, uključujući većinu proteinskih hormona, receptor je povezan sa membranom i ugrađen u plazmu membrane na površini ćelije. Interakcija hormona i receptora uobičajeno izaziva niz sekundarnih efekata u okviru citoplazme ćelije, često uključujući fosforilaciju ili defosforilaciju različitih citoplazmatičnih proteina, promene u propustljivosti jonskih kanala ili povećanje koncentracije intraćelijskih molekula koji se mogu ponašati kao sekundarni prenosioci (na primer ciklični AMP).

Za hormone kao što su steroidi ili hormoni tiroidne žlezde, njihovi receptori su smešteni intraćelijski u okviru citoplazme njihove ciljne ćelije. Da bi vezali svoje receptore ovi hormoni moraju da prođu ćelijsku membranu. Kombinovani hormon-receptor kompleks potom se pomera duž nuklearne membrane u jezgro ćelije, gde se vezuje za specifičnu DNA sekvencu, povećavajući ili neutrališući akciju određenih gena i utičući na proteinsku sintezu. Međutim, kao što se pokazalo nisu svi steroidni receptori locirani intraćelijski, neki su povezani sa ćelijskom membranom.

Važno je uzeti u obzir i formiranje efikasne koncentracije hormonsko-receptorskih kompleksa koja određuje nivo na kom je način prenosa ćelijskog signala aktiviran u reakciji na hormonski signal. Koncentracija hormonsko-receptorskog kompleksa se efikasno određuje na bazi tri faktora:

Raspoloživog broja hormonskih molekula za kompleksnu formaciju

Raspoloživog broja receptornih molekula za kompleksnu formaciju i

Vezivnog afiniteta između hormona i receptora.

Hormonski efekti:

Stimulaciju ili inhibiciju rasta,

Početak ili sprečavanje apoptoza(programiranog odumiranja ćelije)

Aktiviranja ili inhibicije imunog sistema

Regulisanja metabolizma

Pripreme za novu aktivnost (na primer, borbenosti, bežanja, parenja)

Pripreme za novu životnu fazu (na primer pubertet, briga za potomstvo, menopauza)

Kontrolisanje reproduktivnog ciklusa.

U dosta slučajeva, jedan hormon može regulisati proizvodnju i oslobađanje drugih hormona.

virusi

Virusi

Virusi  su acelularni, ultramikroskopski, organizmi nesposobni da se razmnožavaju van ćelije domaćina.   Izvan ćelije domaćina one ne pokazuju osobine živih bića, čak mogu I da kristalizuju.

Kristalizovani virusi zadržavaju sposobnost infekcije. Zrela virusna, vanćeliska, čestica sposobna da inficira ćeliju naziva se virion. Ulaskom u ćeliju virion postaje aktivan tj. virus. Virus u ćeliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom I koristi ga za sopstveno razmnožavanje.

Ćelija domaćina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj potrbne za normalan rad. To u domaćinu dovodi do patoloških stanja (bolesti), pa se virusi smatraju isključivim unutarćeliskim – obligatnim parazitima.

Mnoga oboljenja izazvana su virusima: kijavica, grip, besnilo, varičela, rubeola, pojava bradavica, mononukleoza (“bolest poljupca” – zbog načina prenošenja), žuta groznica, zauške, velike boginje (variole) [dečija paraliza] i dr.Neke eukariotske ćelije inficirane virusom imaju sposobnost stvaranja proteina nazvanog interferon.

Ovaj protein sprečava, blokira replikaciju virusa. Interferon se oslobađa iz inficiranihćelija i veoma dobro štiti susedne ćelije. Stvaranje interferona naziva se interferencija(ometanje virusa). Interferon, proizveden kao odgovorna jednu virusnu infekciju, pruža ćeliji zaštitu od sledećih infekcija, čak i od drugih različitih vrsta virusa.Vakcine (koje se koriste u pokretanju odbrambenih mehanizama ćelije protiv virusa) obično sadrže mrtve viruse ili virusnu nukleinsku kiselinu koje pokreću proizvodnju interferona.

Pre 1980. god. interferon se izdvajao iz humanih (ljudskih) ćelija što je bilo skupo, a danas se proizvodi genetičkim inženjeringom, što je znatno jeftinije. Ovim načinom se ljudski gen za interferon ugradi u genom bakterija koje tada proizvode taj protein.

labos_042

Brisevi

Za pouzdane rezultate mikrobioloških analiza od najveće je važnosti odabrati odgovarajući uzrak, pravilno ga uzeti, dostaviti u laboratoriju  ili privremeno čuvati do transporta u laboratoriju.

Poliklinika DCM pruža usluge uzimanja briseva kao i analiza. Pre uzimanja brisa konsaltujte se sa našim osobljem. Rezultate analize brisa dobijate kod nas u Poliklinici DCM po završetku analiza.

Kod nas možete uraditi:

  • Bris ždrela
  • Bris nosa
  • Bris usne duplje
  • Sputum
  • Bris rane
  • Bakteriološka analiza mokraće (urina) – metod srednjeg mlaza
  • Bakteriološka i mikološka analiza stolice
  • Parazitološka analiza stolice
  • Perianalni otisak
  • Krv za serološke analize

Preporuke –  opšti principi uzorkovanja:

  • Uzorak mora poticati sa mesta infekcije, kako bi se otkrio etiološki uzročnik;
  • Uzorak se mora uzeti pre početka antibiotske terapije, a ako to nije moguće, navesti primenjenu terapiju;
  • Uzorak uzeti u odgovarajuću sterilnu posudu  ;
  • Izbegavati kontaminaciju uzorka fiziološkom florom;
  • Posudu sa uzorkom pravilno obeležiti imenom i prezimenom pacijenta;
  • Na uputu (pored generalija pacijenta) obavezno navesti: vrstu uzorka, datum i vreme uzimanja, dijagnozu ili vodeće simptome, ev.laboratorijske i epidemiološke podatke, ako su dostupni;
  • Na uputu navesti analizu koja se traži; ukoliko nije navedeno, laboratorija će sama odrediti analizu, uzimajući u obzir podatke kojima raspolaže;
  • Uzorke uzimati kraj bolesničkog kreveta ili u ambulanti i dostaviti u laboratoriju u propisanom roku;
  • Ukoliko se uzorak transportuje do laboratorije, poštovati pravila transporta i hladnog lanca;
  • Pribor za uzorkovanje, osim flašica za urinokulturu, se nabavlja u mikrobiološkoj laboratoriji;
  • Gotovi mikrobiološki nalazi se podižu na prijemu laboratorije.

Ambulantnim pacijentima se uzorci uzimaju na prijemu laboratorije ili u ambulantama domova zdravlja svakog radnog dana ( osim subote, nedelje i praznicima) u vremenu naznačenom za prijem uzoraka

Bris ždrela

  • Potreban pribor: drvena špatula, komplet za uzimanje brisa, korpa sa kesom za odlaganje upotrebljene  špatule
  • Uzimanje materijala: špatulom  pritisnuti jezik; sterilnim brisom preći preko zadnjeg zida ždrela,      tonzila i inflamiranih delova, stalno rotirajući bris oko svoje osovine. Uzeti i purulentni sadržaj ako je prisutan. Nakon uzimanja materijala,  bris odmah staviti u sterilnu tubu.
  • Adekvatna količina i broj uzoraka: nema značaja
  • Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, kada je moguće
  • Transport: u toku 2 sata na sobnoj  temperaturi.
  • Vreme između uzorkovanja i zasejavanja:  treba da je što kraće,  do 2 sata. Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo (uzorak uzet na odeljenju u popodnevnim satima npr.) ili bris treba      transportovati do udaljene laboratorije, koristiti Ami-evu transportnu podlogu. Ukoliko se zasejavanje odlaže, bris čuvati u frižideru do 24 sata.
  • Rezultati bakteriološke analize su  dostupni za 1-3 dana

Bris nosa

  • Potreban pribor: komplet za   uzimanje brisa i sterilni fiziološki rastvor
  • Uzimanje materijala: Navlažiti bris sterilnim FR –om. Ubaciti bris oko 2cm u nozdrvu i uzorak uzeti  rotirajući bris po nazalnoj sluznici.
  • Adekvatna količina i broj uzoraka:  nema značaja
  • Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, (kada je moguće), kada su prisutni gnoj ili eksudat.
  • Transport: u toku 2 sata na sobnoj temperaturi
  • Vreme između uzorkovanja i zasejavanja:  treba da je što kraće, do 2 sata. Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo ili  bris treba transportovati do udaljene laboratorije, koristiti Ami-evu transportnu podlogu. Ukoliko se zasejavanje odlaže, bris čuvati u frižideru do 24 sata.
  • Rezultati bakteriološke analize su dostupni za 2-3 dana

KOMENTAR: Kulture prednje nosne šupljine su rezervisane za detekciju stafilokoknog i streptokoknog kliconoštva ili za lezije nazalne regije.

Bris usne duplje

  • Potreban pribor:  2 kompleta za uzimanje brisa; korpa sa kesom za odlaganje upotrebljenog      brisa.
  • Uzimanje  materijala: brisom prikupiti oralnu sekreciju ili  ostatke sa površine lezije i taj bris odbaciti. Drugim brisom uzeti uzorak sa lezije, rotirajući ga i izbegavajući polja normalnog tkiva. Špatula može biti od pomoći da spreči kontaminaciju sa ostalih delova usne duplje.
  • Adekvatan uzorak i metod uzorkovanja: bris sa inflamirane ili oštećene sluznice. Uzeti gnoj ako je      prisutan.
  • Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, kada je moguće.
  • Adekvatna količina i broj uzoraka: nema značaja
  • Transport: u toku 2 sata
  • Vreme između uzorkovanja i zasejavanja:  treba da je što kraće,  do 2 sata. Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo ili  bris treba transportovati do udaljene laboratorije, koristiti Ami-evu      transportnu podlogu. Ukoliko se zasejavanje odlaže, bris čuvati u  frižideru do 24 sata.
  • Rezultati bakteriološke analize su  dostupni za 2-3 dana

Sputum

  • Pacijentu se daje sterilna flašica  za uzorak i uputstvo kako da uzme uzorak;
  • Najbolji je uzeti jutarnji uzorak sputuma: odmah po buđenju, pacijent treba da opere      zube četkicom, bez paste za zube i ispere usta mlakom vodom, neposredno      pre uzimanja uzorka iskašljaja.
  • Pacijenta uputiti da duboko  kašlje, da bi se dobio uzorak iz donjih partija respiratornog trakta.      Dobijeni uzorak ekspektorisanog sputuma ispljunuti u sterilnu posudu,  najmanje oko 1ml. Uzorak se dobija iz donjeg respiratornog trakta dubokim  kašljanjem. Ukoliko je kašalj suv, od pomoći je inhalacija aerosola pre  iskašljavanja. Pljuvačka i postnazalna sekrecija nisu prihvatljiv      materijal.
  • Vreme između uzorkovanja i  zasejavanja: treba da je što kraće, do 2 sata. Uzorak čuvati na +4 C u      frižideru; ukoliko se zasejavanje odlaže, uzorak čuvati u frižideru do 24  sata.
  • Za bakteriološke analize potrebno je uzeti  >1 ml; za mikološke  analize 3-5 ml.
  • Rezultati bakteriološke analize su  dostupni za 3-5 dana

Bris rane

  • Potreban pribor:  komplet za uzimanje brisa; korpa sa kesom za odlaganje upotrebljenog brisa.
  • Uzimanje materijala:  ranu očistiti sterilnim fiziološkom rastvorom, odstraniti kraste i  nekrotični materijal, ako su prisutni. Brisom uzeti uzorak sa ruba lezije ili zida apscesa, rotirajući ga i izbegavajući polja normalnog tkiva. Bris  natopiti sadržajem ruba rane
  • Adekvatan uzorak i metod  uzorkovanja: bris sa ruba rane  ili zida  apscesa. Kod hronične rane ( dekubitus), bolje je uzeti bioptički  materijal ili punktat.
  • Optimalno vreme uzimanja uzorka:  pre antibiotske terapije, kada je moguće.
  • Adekvatna količina i broj uzoraka: Bris natopiti u gnoj ili eksudat.
  • Transport: vreme između  uzorkovanja i zasejavanja treba da je što kraće, do 2 sata. Ako se      zasejavanje odlaže na duže vreme od 2 sata, uzorak čuvati u frižideru, na      40C.
  • Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo ili bris treba transportovati do udaljene      laboratorije, koristiti Ami-evu transportnu podlogu.
  • Rezultati bakteriološke analize su dostupni za 3-7 dana

Bakteriološka analiza mokraće (urina) – metod srednjeg mlaza

  • Potreban pribor: sterilna posuda za uzimanje urina; kod beba i male dece- sterilna kesica.
  • Priprema pacijenta: pacijenti pre  uzimanja uzorka urina treba da obave prethodnu toaletu genitalija, odnosno  da ih operu toplom vodom i osuše čistom papirnom maramicom. Ukoliko pranje      nije moguće, spoljašnje genitalije obrisati mokrom papirnom maramicom      nekoliko puta, povlačeći je od napred ka nazad, a zatim obrisati suvom papirnom maramicom povlačeći od napred prema natrag
  • Bebe i mala deca: pažljivo  očistiti predeo genitalija i osušiti, a zatim nalepiti kesicu za      uzorkovanje.
  • Uzimanje materijala: prve količine mokraće se odbacuju van posude, a u sterilnu posudu za urin se uzima srednji mlaz urina, bez prekidanja mokrenja.
  • Adekvatan uzorak i metod uzorkovanja: prvi jutarnji urin, metodom srednjeg mlaza. Kod beba i male      dece, urin uzeti pomoću sterilne kese za uzorkovanje urina.
  • Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, kada je moguće.
  • Adekvatna količina i broj uzoraka:  najmanje 1ml za bakteriološko ispitivanje; jedanput dnevno
  • Vreme između uzorkovanja i  zasejavanja: vreme treba da je što kraće, do 2 sata.
  • Čuvanje uzoraka: ukoliko se  zasejavanje odlaže, urin čuvati u frižideru do 24 sata.
  • Rezultati bakteriološke analize su  dostupni za 2-5 dana.

Bakteriološka i mikološka analiza stolice

  • Potreban pribor: flašica za  uzorkovanje stolice.
  • Uzimanje materijala  : za rutinsko ispitivanje materijal uzima sam pacijent u posudu za uzimanje stolice; Ispitivanje   na Clostridium difficile: uzorak stolice treba da je tečan ili kašast.
  • Adekvatan uzorak i metod  uzorkovanja: uzorak je neprihvatljiv za ispitivanje ako se donese u posudi sa vidljivim primesama sapuna ili deterdženta.
  • Optimalno vreme uzimanja uzorka: što je moguće pre nakon pojave simptoma.
  • Adekvatna količina i broj uzoraka: za rutinsko ispitivanje, dovoljno je uzeti 1-2g uzorka. U slučaju      ispitivanja pri sumnji na trovanje hranom, treba uzeti više od 10g. Ako u  toku dana stignu više uzoraka od istog pacijenta, uzorci se mogu      objediniti u jedan.
  • Vreme između uzorkovanja i  zasejavanja: vreme treba da je što kraće, do 1 sata na sobnoj temperaturi.
  • Čuvanje uzoraka:  do zasejavanja uzorak se čuva na sobnoj  temperaturi. Ako se zasejavanje odlaže na duže vreme od 1 sata (do 24 sata), uzorak čuvati u frižideru, na 40C.
  • Čuvanje uzorka kod ispitivanja na Cl. difficile : uzorak čuvati do 1 sata na sobnoj temperaturi, a ako je  zasejavanje odloženo, do 24 sata ga čuvati u frižideru.
  • Rezultati bakteriološke analize su   dostupni za 3 dana.

KOMENTAR

  • kod rutinskog ispitivanja ne uzimati u rad stolice od hospitalizovanih pacijenata koji su u bolnici duže od 3 dana i kod kojih prijemna dijagnoza nije gastroenteritis. Kod ovih pacijenata misliti na Cl. difficile.
  • kod ispitivanja Cl.difficile: pacijent treba da ima više od 5 tečnih ili kašastih stolica u toku 24 sata. Testiranje čvrste, formirane stolice je neprihvatljivo za ove analize.

Parazitološka analiza stolice

  • Potreban pribor: nepromočiva posuda za uzimanje stolice ili sterilna petri posuda;
  • Priprema pacijenta i uzimanje uzorka: za uzorkovanje na trofozoite protozoa pacijent pije gorku so (30g      magnezijum-sulfata) na infektivnom odeljenju; stoga je potrebna najava ove analize, radi dogovora. Za analizu crevnih heminata pacijent uzima uzorak normalno pražnjene stolice (formirana, u kašastom ili čvrstom stanju), u količini zrna lešnika u posudu za feces.
  • Vreme uzimanja uzorka: ako je moguće, uzorak se uzima pre antidijarealne terapije.
  • Količina i broj uzoraka: da bi se  moglo izvršiti ispitivanje, idealno bi bilo da se donesu na pregled tri uzorka, u toku deset dana. Preporuka je da se uzorak donosi svaki drugi dan.
  • Transport i čuvanje uzoraka: tečne uzorke treba doneti u laboratoriju odmah. Čvrsti uzorci se donose u      laboratoriju u roku od dva sata. Kašasti uzorci se donose do jedan sat od  uzimanja.
  • Rezultati parazitološke analize su  dostupni za 24 sata.

Perianalni otisak

  • Potreban pribor: predmetno staklo na kojem je nalepljena prozirna lepljiva traka. Dobija se u mikrobiološkoj      laboratoriji;
  • Perianalni otisak uzeti odmah   nakon ustajanja, a pre pranja ili kupanja;
  • Lepljivu traku odlepiti sa stakla, raširiti gluteuse I nalepiti traku preko perianalnih nabora uz blago pritiskanje;
  • Traku zatim skinuti I nalepiti na  staklo:
  • Predmetno staklo zamotati u čist  papir I dostaviti u laboratoriju unutar 24 sata.
  • Rezultat analize je dostupan za 24 sata.

Krv za serološke analize

  • Krv se uzima na tašte, venepunkcijom, u sterilne epruvete bez antikoagulansa, u količini od 3-5      ml;
  • Uzorak dostaviti u laboratoriju  unutar 24 sata ( ukoliko   se ne uzima na prijemu laboratorije);
  • Radi utvrđivanja dinamike  antitela, parni uzorak seruma uzeti u razmaku od 2-3 sedmice
  • Rezultati seroloških analiza se mogu očekivati  unutar 7 dana
Netolerancija_na_hranu-300x187

Netolerancija na hranu

Neophodno je razlikovati dva pojma, odnosno dve kliničke manifestacije: Alergija na hranu – proces posredovan IgE antitelima protiv proteina hrane i manifestuje se brzom uzročno posledičnom reakcijom.

Netolerancija na hranu je reakcija na hranu koja može da izazove neprijatne simptome i vezuje se za mnoga hronična stanja. Nije verovatno da će netolerancija na hranu da ugrozi život, ali može značajno promeniti kvalitet života.   Dok manje od 2% populacije pati od alergija, procenjuje se da više od 35% populacije pati od netolerancije na hranu. Ona može da ugrozi bilo koga u bilo kom starosnom dobu, ali pošto se simptomi često javljaju tek posle izvesnog vremena od uzimanja hrane, otkrivanje problematične hrane može da bude teško bez korišćenja novih laboratorijskih testova. Na primer, mleko ili hleb pojedeni jednog dana mogu da izazovu bolove u zglobovima tri dana kasnije. Neke netolerancije na hranu mogu da budu izazvane nedostatkom enzima ili hemijskom preosetljivošću, dok druge predstavljaju reakciju imunog sistema i stvaranjem specifičnih IgG antitela na određenu namirnicu. Netolerancija na hranu se povezuje sa brojnim hroničnim stanjima i simptomima, koji uključuju sledeće:

  • Gastrointestinalne tegobe – Gastritis, nadimanje, sindrom iritabilnog creva, dijareja, opstipacija, malapsorpcija.
  • Neurološke smetnje – Glavobolja, migrena, vrtoglavica.
  • Dermatološke promene – Akne (kod odraslih), ekcem, svrab kože, osip.
  • Bolovi u zglobovima i mišićima – Od atipičnih bolova i otečenosti zglobova do reumatoidnog artritisa, fibromijalgija.
  • Psihološke smetnje – Hronični umor, nesanica, depresija, anksioznost.
  • Respiratorne tegobe – Astma, rinitis-može se preklapati sa alergijskim procesom.
  • Problemi kontrole telesne težine.

Test je namenjen pacijentima koji pate od gore navedenih tegoba, kao i onima koji žele da provere i poboljšaju opšte zdravstveno stanje. Test se izvodi iz uzoraka kapilarne ili venske krvi, pri čemu se ispituje osetljivost uzorka na 93 različite namirnice. Krv se vadi bilo kada u toku celog dana, bez obzira na konzumiranje hrane, bilo kakvih napitaka ili medikametozne terapije. Rezultati se izdaju nakon 3-4 radna dana.

images

Odredjivanje alergena

U ordinaciji možete obaviti alergijsko testiranje  razIne IgE na specifične alergene.Za njihovo određivanje uzima se uzorak krvi, a zatim se iz seruma određuje razina antitijela, a time i određuje postoji li i u kojem intenzitetu alergijska reakcija na alergene koje udišete ili koje unosite hranom u tijelo. Ovdje je prikazan nalaz  koji pacijent dobiva uz obrazloženje nalaza i propisivanje terapije po obavljenom testiranju.

Alergija je reakcija organizma na tvari (alergene) koje tijelo doživljava kao strane i štetne. Kada tijelo neku tvar (pelud, dlaku životinje, lijek  ili sastojak u hrani) detektira kao strano tijelo  pokreće u imunološkom sustavu čitav niz obrambenih reakcija koje zovemo alergijskom reakcijom. Ona se može pojaviti odmah ili nakon nekoliko sati nakon kontakta s alergenom.  Ponekad ta reakcija može biti tako burna  da tijelo razvije anafilaktičku reakciju koja može završiti smrću. Na sreću to se ipak rijetko događa, a takve reakcije najčešće su na neke lijekove, osobito u injekcijama ili na ubode insekata ili životinja koje ubodom izlučuju otrove.

Kada tijelo uoči neku tvar (alergen) kao stranu, aktivira antitijela IgE klase koji zatim uhvate alergen, vežu se za mastocite (stanice u krvi)  i na taj način počinje se pojačano lučiti histamin koji izaziva alergijsku reakciju. Mastociti su stanice koje se nalaze pod kožom, u sluznici nosa, u plućima i probavnom traktu.Nakon reakcije IgE antitijela s uzročnikom i aktivacije mastocita potiče se aktivacija medijatora (posrednika) upale u tijelu kao što je pojačano lučenje histamina, leukotrijena, prostaglandina u našem tijelu što izaziva simptome alergijske reakcije u našem tijelu.

Simptomi alergijske reakcije mogu biti blagi, srednje blagi, jako izraženi do anafilaktičkog šoka. Stanje alergijskog šoka tj. anafilaksija je opća alergijska reakcija, koja zahvaća dišne putove i/ili srčano-žilni sustav, kožu i/ili probavni trakt. Simptomi alergijske reakcije ovise o načinu ulaska alergena u tijelo, odnosno na koju vrstu alergena tijelo reagira stvaranjem IgE antitijela.  Alergene možemo podijeliti na inhalatorne (alergeni koje udišemo), zatim nutritivne (alergeni koji se unose u tijelo kao hrana ili pića) i lijekove koji se mogu primjenjivati kao kapi, kreme i sprejevi na kožu i sluznice, kapsule, tablete, sirupi, kapi, čepići, vaginalete  ili  se mogu primjenjivati  u formi injekcija i infuzija.

Alergijska reakcija može izazvati različite simptome:

• Hunjavica (alergijski rinitis)

• Upala ždrijela (crvenilo, otekline)

• Pluća ( kašalj, teško disanje, fijeuci i šumovi na plućima, bronhospazam)

• Probavne smetnje ( bolovi i grčevi  u trbuhu, mučnina, povraćanje, proljevi, pečenje na anusu, česte upale hemeroida)

• Kožne tegobe (osipi, urtikarije, otekline)

• Urinarne tegobe (učestalo mokrenje i pečenje na spolovilu)

• Srčano-žilni sustav (malaksalost, umor, slabost, bljedilo, ubrzani puls, nesvjestica)

Najčešći alergeni nutritivni i inhalatorni koji u tijelu mogu izazvati alergijsku reakciju su:

• grinje

• pelud

• mačke i druge životinje, na primjer, psi, konji, zečevi i svinje

• hrana, kao što su kikiriki, jaja, soja, kravlje mlijeko, sir  i plodovi mora

• ubodi insekata

• lijekovi

• plijesan

• lateks

Alergeni, koji se prenose zrakom, su grinje, pelud, spore plijesni, dlake mačaka i psa. Udisanje ili dodir s takvim alergenom izazva osip, naticanje očiju, peludnu groznicu ili astmu.. Prehrambeni alergeni unose se sa hranom.  Bilo koja vrsta hrane može izazvati alergijsku reakciju. Najčešći prehrambeni alergeni su jaja, kravlje mlijeko,kazein-bjelačevina iz kravljeg miljeka i mliječnih proizvoda,  kikiriki, soja, pšenica, sjemenke, riba i školjke.

Istraživanja Britanskih znanstvenika pokazuju, da se u periodu od 1990 do 2001 godine, broj ljudi, koji pati od alergije, povećao za 7 puta. Prije 100 godina riječ “alergija” nije ni postojala. U 1950 godini, svaki sedmi Amerikanac imao je alergiju, u 1970 imao ju je svaki peti, a u 1985 – svaki treći. Ukoliko osoba ima bilo kakve tegobe koje liječnik procijeni kako bi mogle biti povezane s alergijom potrebno je učiniti laboratorijaks tetsiranja. Danas se najčešće koriste testovi iz krvi kojim se određuje ukupna količina IgE antitijela RIST), ili razina specifičnih IgE antitijela na određene alergene (RAST).

1). Određivanje ukupnih IgE antitijela u krvi

Količina IgE antitijela u serumu zdravih osoba je promjenjiva tijekom života i može biti povećana kod alergijskih, parazitarnih i zloćudnih bolesti.

2). Određivanje specifičnih IgE antitijela u krvi

Iz krvi je moguće utvrditi  količinu specifičnih IgE antitijela koja se stvaraju u našem tijelu na pojedinačne  alergene (inhalatorne ili nutritivne),  izražene najčešće  u mjernim jedinicama IU/ml .

lab

Laboratorija

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

 

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress