4dpregled960

4D ultrazvuk

Dom Zdravlja DCM poseduje VOLUSON 730 Expert jedan od najboljih ginekoloskih aparata na svetu.
4D ultrazvuk se primenjuje u perinatologiji odnosno za praćenje trudnoće. Primenom 4D ultrazvuka prati se razvoj ploda od ranog perioda implantacije, analiza morfologije u prvom tromesečju, razvijanje ploda u drugom tromesečju kao i razvoj i ponašanje fetusa u trećem tromesečju trudnoće. Zbog visoke rezolucije slike 4D ultrazvuk omogućava otkrivanje i analizu razvojnih anomalija ploda.

RentgenDCM1

HSG – rendgenski snimak matericne supljine i jajovoda

Ukoliko prethodno izvedeni testovi ne ukažu na osnovni uzrok  neplodnosti, biće predložena histerosalpingografija. Ovo ispitivanje se vrši u  prvoj polovini menstrualnog ciklusa ubrizgavanjem jodnog kontrasta kroz kanal  grlića materice u materičnu duplju i jajovode. Na osnovu napravljenog snimka u  mogućnosti smo da procenimo anatomsko stanje materične duplje i jajovoda i  zaključimo da li su te značajne anatomske strukture reproduktivnog trakta  odgovorne za neplodnost koju ispitujemo. U oko 30% svih urađenih HSG snimaka  nismo u mogućnosti da damo odgovor na to pitanje zbog teškoća u interpretaciji  nalaza. U tim slučajevima, ukoliko posle HSG-a u roku od 4-5 meseci ne dođe do  spontane trudnoće, savetujemo LAPAROSKOPIJU kao definitivan ali i  najinvazivniji dijagnostički postupak.

Procedura je potpuno bezbolna te se izvodi bez anestezije, a pacijentkinja je u  mogućnosti da se odmah nakon završenog pregleda, vrati svojim dnevnim  aktivnostima. HSSG izvode ginekolog i iskusni sonografer (spec. radiologije)  koji pod kontrolom ultrazvuka prati distribuciju kontrasta Posle aplikacije  Goldstein sonhisteroskopskog katetera kroz cervikalni kanal, kontrastno  sredstvo se ubrizgava. U prvom aktu kontrast ispunjava šupljinu uterusa, te  omogućuje procenu anatomije materične šupljine, dok se dodatnim ubrizgavanjem  kontrasta mogu vizuelizovati jajovodi te ispitati njihova prohodnost.

DCM-EEG

EEG

Elektroencefalografija (EEG)

Šta je elektroencefalografija (EEG)?

Elektroencefalografija je grafički prikaz električne aktivnosti mozga, koja se registruje preko elektroda postavljenih na površinu glave. Snimanje je neinvazivno (bezbolno) i ne koristi se nikakvo zračenje. Jedini uslov za izvođenje EEG-a je da na površini glave nema svežih povreda, rana ili lokalnih infekcija, zbog čega elektrode ne bi smele da se postave na površinu glave.
EEG snima promene električne aktivnosti mozga koji su posledica elektro-hemijskih i energetskih funkcija nervnih ćelija u stanju zdravlja i bolesti i ne može da prikaže niti misli, emocije, želje niti bilo koju drugu “višu kortikalnu funkciju” mozga.

Kada je korisno raditi EEG snimanje ?

Prvenstveno kod epilepsije i drugih poremećaja svesti. EEG je od značaja i kod encefalitisa, praćenja komatoznih stanja i potvrde moždane smrti, ekspanzivnih intrakranijalnih procesa i cerebrovskularnih bolesti. Zajedno sa “poligrafskim” senzorima je od značaja i za analizu poremećaja spavanja.

Kakva je priprema pacijenta za EEG?

Potrebno je da kosa bude čista, bez laka i gela za kosu. Pre snimanja treba uzeti lagan obrok, jer gladovanje odnosno niži nivo šećera u krvi može uticati na električnu aktivnost mozga.
Pacijent treba da uzme svoju redovnu terapiju nezavisno od snimanja, osim ako nije drugačije naloženo u sklopu dijagnostičkog procesa.
Vrlo važno i korisno snimanje je EEG posle potpuno ili delimično neprospavane noći (EEG posle deprivacije/parcijalne deprivacije spavanja). Cilj ovog ispitivanja je da se pacijent nespavanjem umori i da ujutru zaspi u EEG kabinetu (tokom redovnog radnog vremena kabineta) kako bi se snimila EEG aktivnost u budnosti neposredno pre spavanja, uspavljivanje, EEG u spavanju sa izmenama stadijuma spavanja, kao i budnost posle spavanja. U ovako snimljenom EEG-u se registruje najviše patoloških promena koji mogu da budu od velikog dijagnostičkog značaja kako za dijagnozu epilepsije tako i drugih bolesti mozga.

Kako se izvodi EEG snimanje?

Snimanje se izvodi tako što se na glavu postavi specijalna kapa u koju su ugradjene elektrode ili se elektrode specijalnom supstancom (kolodijum) zalepe za površinu glave. Da bi se obezbedio kontakt izmedju elektroda i poglavine kroz elektrode se ubacuje gel na površinu glave. Snimanje se izvodi u lezecem ili sedećem položaju, zatvorenih očiju, u poziciji koja omogućava mir i opuštanje. Od pacijenta se u toku snimanja traži da na nalog otvari i zatvari oči, da diše duboko nekoliko minuta, a na kraju se oči preko sklopljenih kapaka stimulišu trepćućom svetlošću različitog intenziteta i učestalosti.

Ceo postupak snimanja u budnosti traje oko 20 do 40 minuta, a u spavanju oko 90 minuta.

Kako se završava EEG snimanje?

Posle završetka snimka, pacijentu se skidaju elektrode ili elektrodna kapa sa površine glave, poroznim papirom se skida višak gela sa kose i poglavine. Poželjno je da pacijent češljom (za koji je rečeno da bude donešen) uredi svoju kosu tako da ne može da se po napuštanju EEG kabineta primeti da je bilo kakvo snimanje urađeno.

Video EEG telemetrija

Šta je Video EEG telemetrija?

Video EEG telemetrija predstavlja visoko specijalizovan i tehnološki zahtevan postupak kojim se pacijenti sa epizodičnim poremećajima stanja svesti neprekidno snimaju tokom više dana (najčešće 5 dana). Istovremeno se registruje video i EEG zapis za vreme i van epileptičkog napada. U sobi pacijenta se nalazi video kamera sa širokim uglom snimanja koja “vidi” pacijenta dok se šeta po celoj sobi. EEG pojačalo se nalazi u maloj kutiji koja je smeštena na kajiš oko struka bolesnika kablom od 10 metara,2 koji je povezan sa utičnicom u zidu. Pacijent može da se kreće u krugu od 10 metara po sobi. Kamera se gasi, a kabl se odvaja od bolesnika, za vreme odlaska u toalet, specifične nege bolesnika i određenih intimnih trenutaka. Zbog potrebe da se ne propusti ni jedan važan trenutak u kome napad može da se registruje, sa pacijentom se napravi dogovor da se ovakvi trenuci skrate što je moguće više.

Da li postoji poseban zahtev bolesniku tokom Video-EEG telemetrije?

Obzirom da je cilj video-EEG da se snime epileptički napadi radi naknadne analize, sa svim neprijatnostima i eventualnim posledicama, pacijentu se pre početka snimanja ceo postupak detaljno objašnjava i traži se da se sa postupkom pismeno saglasi. Posebno se naglašava da je cilj da se napadi snime, zbog čega se oni ne suzbijaju niti skraćuju, ali se zato pacijent brižno nadgleda i intenzivno se sprečavaju komplikacije napada od prvog trenutka kada se uoče.

Kakva je priprema pacijenta za Video EEG telemetriju?

Pacijenti se primaju u bolnicu obično tri dana pre zakazanog snimanja kako bi im se detaljno objasnilo kako izgleda snimanje i da bi se redukovala antiepileptička terapija (kod pacijenata kod kojih je to neophodno ). Cilj ovakvog snimanja je da se registruju epileptički napadi video-EEG tehnikom.
Potrebno je da kosa bude čista, bez laka i gela za kosu. Pacijentima se pre početka snimanja lepe elektrode na površinu glave kako bi bile čvrsto fiksirane tokom svih dana snimanja.

Koje aktivnosti pacijenti mogu da obavljaju za vreme boravka u jedinici za Video EEG telemetriju?

Kako bi se sprečile komplikacije napada, pacijentima se za vreme boravka u jedinici za Video EEG telemetriju savetuje da najveći deo vremena provode u krevetu , zaštićeni ogradicama. Neprekidno tokom 24 h pacijenti se nalaze pod budnim nadzorom sestara i lekara, dok se videom snima ponašanje bolesnika, mikrofonom zvuci, a EEG-om električna aktivnost mozga. Ova tri signala su sinhronizovana preko posebnog uređaja. Za sve to vreme mogu da primaju posete i obavljaju sve one aktivnosti koje ne zahtevaju udaljavanje iz sobe (mogu da čitaju, slušaju muziku, gledaju TV, razgovaraju i sl. ).
Po završenom snimanju skidaju se elektrode sa glave, vraća se ranija ili nova/korigovana terapija i pacijenti odlaze na bolničko odeljenje gde se obavljaju druga neophodna snimanja i pregledi.

 

DCM-EEG

RentgenDCM2

Rentgen

Poliklinika DCM vrsi uslugu rentgena.

Radiologija je grana medicine koja se bavi dijagnostičkim i terapijskim procedurama…
Dijagnostičke procedure sprovode se pomoću dijagnostičkih aparata koji funkcionišu po principu elektromagnetnih talasa (Rendgen aparat, mamograf, ortopan), kao i ultrazvučnih talasa – svi ultrazvučni aparati.

Zračenje kod ovakvih dijagnostičkih procedura svedeno je na beznačajne vrednosti.
Klasična rentgenska  snimanja :

  • pluća i srca,
  • sinusa,
  • kičmenog stuba,
  • karlice, dugih i pljosnatih kostiju,nezamenljiva su u rutinskoj dijagnostici, zbog obilja informativnih podataka koje nam daju.

 

 

 

 

UltrazvukAmbulanta

Ultra zvuk

Ultrazvuk abdomena je jedna od osnovnih i nezaobilaznih dijagnostičkih metoda u savremenoj medicini koja pruža dragocene informacije o stanju unutrašnjih organa stomaka: žučne kese i žučnih puteva, gušterače, slezine, bubrega, nadbubrežnih žlezda, mokraćne bešike, prostate i krvnih sudova stomaka.

Da bi se ultrazvučni pregled abdomena (stomaka) obavio neophodna je prethodna priprema koja podrazumeva gladovanje 5-6 sati pre pregleda uz unos obične vode i   to najmanje 2-3 čaše vode 90 minuta pre pregleda (da bi tečnost bila prisutna u   mokraćnoj bešici). Naravno, vodu ne treba prazniti iz mokraćne bešike pre   pregleda. Za ostale ultrazvučne i kolor Doppler preglede krvnih sudova nije   potrebna prethodna priprema

Ovaj   pregled se radi kod:

  • bolova u trbuhu
  • promena i oboljenja na jetri
  • upala i promena na žučnoj kesi i bubrezima
  • smetnji pri mokrenju i pojave krvi u mokraći
  • nekih zaraznih oboljenja
  • svih drugih stanja prema proceni lekara

.

Skener2

ICTI Skener

(CT) SKENER

KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA (CT)

(CT) kompjuterizovana tomografija je radiološka dijagnostička metoda koja najprostije predstavlja digitalnu rekonstrukciju radiografskog poprečnog ili aksijalnog snopa-tomografije.

Kolimisan (suženi) snop x zraka (radioaktivno zračenje) pod različitim uglovima prolazi kroz uski poprečni presek tela (voxel) i pada na detektore na kojima se meri stepen apsorpcije ili intenzitet atenuacije primarnog snopa. Izračunate vrednosti atenuacije se prevode u CT broj koji se konvertuje u sivu skalu pojedinog elementa slike (pixel).

CT GLAVE

CT glave je metoda izbora kod posttraumatskih stanja (jasan prikaz koštanih struktura u odnosu na magnetnu rezonancu) glave i ličnog masiva, kod moždanih udara i stanja izmenjene svesti (kod pacijenata koji zbog dužine pregleda i pomeranja ne mogu da izdrže pregled na magnetnoj rezonanci). Zbog visoke rezolucije u prikazu koštanog tkiva predstavlja metodu izbora za pregled temporalne kosti.

CT PREGLED GRUDNOG KOŠA

CT pregled grudnog koša je metoda izbora za pregled plućnog parenhima (intersticijske bolesti pluća koje se mogu uočiti i magnetnom rezonancom ali sa slabijom rezolucijom). Promene medijastinuma (sredogruđa) uvećanja l.čvorova i solidne promene (se jasno uočavaju i na magnetnoj rezonanci).
Pleuralni izliv, pleuralne infiltracije (patološki procesi plućne maramice) destruktivne promene zida grudnog koša sa erozijom rebara, jasnije se uočavaju CT pregledom.

CT PREGLED ABDOMENA I MALE KARLICE

Indikacije za CT pregled predstavljaju dalja dijagnostika solidnih, tumorskih i nekih inflamatornih promena organa abdomena i male karlice (jetra, slezina, pankreas, bubrezi, ginekološke strukture) i procena stepena raširenosti infiltrativnih promena šupljih abdominalnih i pelvičnih struktura (želudac, creva i žučna kesa, m. bešika).U većini slučajeva obavezna je primena intravenskog kontrasta.
Magnetna rezonanca, zbog bolje prostorne i kontrastne rezolucije, je u značajnoj prednosti u odnosu na CT pregled male karlice.

CT PREGLED MEKIH TKIVA I KOŠTANOG SISTEMA

CT pregled mekih tkiva i koštanog sistema se obavlja u strogo specifičnim indikacijama (posttraumatska stanja kičmenog stuba bez znakova neurološkog-deficita I,II vratni pršljen, rascep luka-spondiloliza, sklerotični tumori kosti-ostedi osteomi, i nekad kao dopuna MR pregleda zbog jasnog prikaza destrukcije kosti od strane perifokalnih mekotkivnih tumora) npr. mekotkivni tu zida grudnog koša i ramenog pojasa sa destrukcijom lopatice ili rebara.

Zbog jasnog prikaza kalcifikacija CT pregled je u prednosti nad magnetnom rezonancom kod osifikujećeg miozitisa-posttraumatske promene mišića (u slučaju dijagnostičke dileme prema koštanom tumoru nakon RTG i MR snimka), za prikaz slobodnih zglobnih tela, ili za pregled mekotkivnih i koštanih tumora kada postoje kontraindikcije za pregled magnetnom rezonancom.

 

 

 

KolorDopler1

Kolor dopler

ULTRAZVUK I COLOR DOPPLER DIJAGNOSTIKA

EHOTOMOGRAFIJA/ULTRAZVUČNA DIJAGNOSTIKA

Pregled ultrazvukom predstavlja osnovnu metodu pregleda solidnih organa abdomena, (jetre, slezine, bubrega i pankreasa) žučne kese, organa male karlice i mokraćne bešike kod žena, mokraćne bešike i prostate kod muškaraca.

Pregledom se mogu dijagnostikovati i uvećani limfni čvorovi, fokalne promene nadbubrežnih žlezda, patološke promene velikih krvnih sudova trbuha i karlice, patološke promene dubokih mekih tkiva smeštenih uz kičmeni stub.
Pregled ultrazvukom je standardna metoda pregleda štitaste žlezde, mekih tkiva vrata, dojki, testisa i perifernih mekih tkiva. Utvrđuje se postojanje fokalnih ili dr. promena, na osnovu čega se po potrebi radi dalja dijagnostika i konsultacija specijaliste (gastroenterologa, hirurga, nefrologa, urologa, ginekologa, endokrinologa, ortopeda).

COLOR DOPPLER EHOSONOGRAFIJA

Color Doppler ehosonografija predstavlja osnovnu neinvazivnu metodu pregleda u angiologiji. To je jednostavna, bezbolna, brza i pouzdana metoda koja precizno otkriva patološke promena krvnih sudova.

Color Doppler znači da se uz standardni i ultrazvučni prikaz izgleda krvnih sudova u boji, kojim se otkrivaju aterosklerotske ili druge ređe promene arterijskih krvnih sudova i tromboza i varikoziteti vena, ocenjuje i hemodinamski aspekt-protok u krvnom sudu, spektralnom (doppler) analizom protoka.

COLOR DOPPLER VRATA

Indikacije za pregled krvnih sudova vrata predstavljaju rano otkrivanje ili “screening” ateroskleroze kod mlađjih, sa povišenim vrednostima lipida u krvi ili pušača, ili starijih osoba sa već izraženim simptomima oslabljenog protoka (prolazna slabost, simptomi u jednoj strani tela, vrtoglavica, otežan govor, prolazno slepilo).

Pregledom karotidnog sliva otkrivaju se aterosklerotske ili druge promene zida precizno određuje stepen suženja ili stenoze krvnih sudova, prati efekat konzervativnog lečenja i moguće postoperativne komplikacije. Arteriografija je indikovana samo u slučaju nejasnog nalaza na ultrazvučnom pregledu (malformacije krvnog suda), okluzije krvnog suda ili nakon pregleda vaskularnog hirurga (mogućnost endovaskularne procedure, potreba da se prikažu ostale supraaortalne grane).

Prikaz vertebralnih arterija (dovode krv u krvne sudove malog mozga) se radi u sklopu pregleda krvnih sudova vrata. Najčešća indikacija za pregled je vrtoglavica. Ocenjuje se prečnik, smer i volumen protoka obe vertebralne arterije i utvrđuje da li je vrtoglavica posledica smanjenog dotoka krvi u mozak.

PREGLED KRVNIH SUDOVA GORNJIH I DONJIH EKSTREMITETA

Pregledom arterijskih krvnih sudova ekstremiteta određuje se postojanje aterosklerotičnih plakova (ili drugih ređih bolesti zida krvnog suda) i precizno meri stepen stenoze i dužina stenoziranog segmenta. Promene na nogama se u početku ispoljavaju kao grčevi prilikom opterećenja-hodanja (intermitentne klaudikacije) koje nastaju prilikom suženja krvnog suda preko 50% (ili kasnije i u mirovanju) kod stenoze visokog gradusa.
Promene na rukama su retke, manifestuju se takođe kao prolazni-intermitentni simptomi slabosti u toku aktivnosti ili trajno kao trnci ili hladnoća u jednoj ruci. Nakon pregleda se po potrebi konsultuju lekari specijalisti, koji odlučuje o daljoj dijagnostici i lečenju.

Pregledom venskih krvnih sudova se utvrđuje duboka ili površinska venska tromboza, stanje venskih zalistaka (valvularna insuficijencija), varikoziteti-urođenja slabost zida sa proširenim venama, postojanje arteriovenskih komunikacija ili stanja koja imitiraju bolest vena (limfedem, hematom mišića, potkožni edem kod celulitisa i apscesa, stanje l. čvorova u ingvinumu ili druge fokalne promene mekih tkiva).

mamografDCM

Mamografija

ŠTA JE TO MAMOGRAFIJA ?

Mamografija predstavlja zlatni standard u algoritmu pregleda dojki žena starijih od 35 godina. Nakon kliničkog pregleda od strane hirurga, podrazumeva rendgensko snimanje tkiva dojki u dve projekcije svake dojke, tako da radiolog opisuje četiri filma. Ukoliko postoji potreba vrši se snimanje dopunskim projekcijama, a nalaz se neretko dopunjuje i ultrazvučnim pregledom.

Senzitivnost mamografskog pregleda zavisi od gustine tkiva dojki odnosno konstitucije pacijentkinje, menopauznog statusa, broja porođaja, dužine dojenja kao i drugih faktora. Stoga je kod žena mlađih od 35 godina ultrazvučni pregled dojki inicijalna metoda pregleda.

Postoje dve mamografije, to su skrining (screening) i dijagnostička mamografija. Skrining mamografija je snimanje dojki zdravih žena u cilju detektovanja minimalnih tumora koji su klinički nepalpabilni, a dijagnostička mamografija predstavlja pregled žena koje dolaze sa simptomima vezanim za dojke ili palpabilnom promenom u dojci.

U zakljčku mamografskog nalaza radiolog vrši klasifikaciju po BI RADS kategorijama što kliničarima pruža lakšu i bržu definiciju nalaza.
SZO preporučuje skrining (screening) mamografisanje na dve godine, dok kod dijagnostičke mamografije radiolog određuje dalji ritam pregleda.

ZAŠTO MAMOGRAFIJA ?

Mamografija u prvom redu jeste metoda kojom se otkriva početak tumora dojki. Što pre otkrijemo karcinom dojki, utoliko su bolje šanse da se ova bolest pobedi.
Između tridesete i četrdesete godine starosti trebalo bi uraditi prvu mamografiju radi prevencije u cilju ranog otkrivanja tumora.

KADA TREBA URADITI MAMOGRAFIJU ?

  • kad se pri dodiru oseti čvorić u dojci
  • kod promene tvrdoće dojki ili dela dojki
  • kada su uvećane žlezde ispod pazušne jame
  • posle četrdesete godine života
  • nasledni faktor

U našoj ustanovi se vrše svi ovi pregledi u saradnji sa eminentnim lekarima.

 

 

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress